Specijalisticka obuka

Part 2.

...ovaj post se odnosi na cuvanje straze. Bilo je to moje prvo strazerenje i proslo je jako dobro. Mozda jedina zamjerka na to sa su nau drkali da naucimo neka pravila napamet a bilo ih je dosta. Medjutim kad se to prodje tih tri dana probne straze nije bilo tesko. Zapravo bila mi je zajebancija jer sam se cak sprijateljio sa nekim likom sa kojim sam se u pocetku zakacio (verbalno) . Cak niti nije bilo hladno koliko sam mislio da ce biti. Bilo je lijepo biti straza jer te niko nije nis pito nisi imao nikakve obaveze osim strazariti. Prvi bio jeo i dobivao bis dobru hranu. Tadasnji kuhari su davali dobre porcije tako da sam i ja to primnjevivao kad sam ja bio u kuhinji. Nakon tih tri dana vratio sam se u satniju i ponovno sam se vratio u staru formu zabusavanja. Poceli smo se pripremati za pravu strazu. Dva tjedna poslije te probne stigla je prava straza i tu je bio lom. Prvih dva dana sam prosao kao i sa probne tj. bez beda. Kasnije se situacija pocela mijenjati i bio sam sve umorniji i neispavaniji ( pogledaj post ¨cvrcak¨). Od prvog dana straze padala je kisa. Malo kisa pa malo snijeg pa onda kisa i tako desetak dana. Taj tjedan se mijenjao sat unatrag pa me to normalno pogodilo i morao sam sat vremena vise biti budan. Sveukupno dva tjedna straze napravila su od mene cvrsceg zivca. To mogu sa sigurnoscu reci. Preko dana bi jos i bilo podnosljiva ona hladnoca (makar nije ni blizu nasoj buri) medjutim preko noci bi bilo malo gore pa smo osmislili cijeli sustav. Kad bis isao na strazu napravio bis dva kruga oko satnije tek da te vide da si tamo. Zatim bis isao do parkinga di su bili stari auti i kamioni i tamo bis si sjeo u neki od tih auta i cekao da ti prodje smjena. Kad smo se dogovorili za koje cemo vozilo postaviti za chill onda smo si nabavili i rakiju. Naravno da bez rakije nije bilo nis. Iako nisam poklonik zestica tada mi je tih par gutljaja dolazilo ful dobro. Potegnes par puta iz boce i popusis cigaru i kad ti se zavrti u glavi onda si dosao do mjere. Tada bi postavili alarme na telefonima u priblizno vrijeme kraja smjene i jos bi stavili slusalicu radioveze na uho da cujemo ako nes neko zove. Imali smo pravu organizaciju kad bi neko od onih supaka isao u nadzor onaj na stanici bi ti dao signal i ti bis izasao sakrio se u neki zbunj i cekao da ti naidje. Onda bis odverglao sve sa si trebao i to bi bilo to. Bilo je tesko ali se isplatilo...