Razvod

Part 11.

ovo je zadnji post o toj temi

ozbiljno, ovo je zadnje sa bi zelio reci. u proslom postu sam pricao o stvarima koje su mi pomogle da odem iz firme, mislim da je i red da kazem i par stvari koje su bile dobre:

1. ljudi - napisao sam da su medljuljudski odnosi bili losi i da su si ljudi medjusobno stavljali kajle, sve je to istina. kad bi pricali o pojedincima onda mogu reci da mi je bila cast raditi sa nekim ljudima koji su biti tamo za moje vrijeme. puno ljudi je proslo kroz tu firmu, za neke od njih mogu reci da mi je drago da sam ih upoznao i dijelio dobre i lose trenutke. istina prema nekima sam bio supak, nije mi neka obrana ali jednostavno je to bilo jace od mene. nisam ja andjeo.
2. feste - ok odmah da kazem ne sve, one pred kraj su mi bile i naporne a i ljudi mi bas nisu vise odgovarali. dvolicnost i ta sranja. period dok smo imali kvalitetnu postavu ljudi u firmi, di smo se svi slagali i radili zajedno jednostavno to se moralo preliti na feste i bile su to jedne od najboljih festi i dobra baza za ucvrscivanje medjuljudskih veza.bilo je dobro vidjeti ljude opustene.
3. bozicnica - novac, extra novac. nije da je to bilo nes presudno da bez toga ne bi mogao (jer nije svaku godinu bila bozicnica) ali opet bio je to dobar znak paznje. 
4. salate - mozda je malo cudno ali kad bi bile kolektivne salate to je bilo kado da sudjelujes u monodrami. poslovodja je imao neke svoje fixne ideje koje je htio posto poto primijeniti ali nije mu bas uspijevalo pa bi svako malo cijela firma stala i onda bi bila kolektivna salata. jedno vrijeme smo se cak i natjecali ko ce biti duze u uredu na ispiranju mozga. mislim da je moj rekord bio dva sata. najbolji dio svake salate bio bi (barem meni) tren kad bi poslovodja toliko zabrijao u pricu i jednostavno poceo pricati o sasvim desetoj stvari. onda njegovi pokusaji da proizvede duboki glas su takodjer bili komicni. jedan dan, bila je zima i da ne pusimo u prostoru di svi marendaju a ni da ne budemo vani na hladnoci odlucili smo ici u bravarsku radionu, par dana prije poslovodja je zabranio pusenje u toj radioni. dosao sam iz butige i po starom obicaju sjeo, otvorio pivo i zapalio cigaru. u bravarskoj nas je bilo nekolio i bila je neka lagana zajebancija. odjednom se otvaraju vrata radione, poslovodja, ja sam rekao da se ovdije ne moze pusiti, i ode u marendarnu. nis mi koji smo pusili izasli smo van na buru i nastavili se zajebavati. nije proslo ni pet minuta kad evo ga poslovodja izlazi iz marendarne i govori poslije marende dodjite u ured. aha salata se sprema. dobili smo salatu jer smo pusili unutra, zatim nas je poslao raditi. nisam ni stigao do radnog stola kad nas je davor opet sve zvao u ured cisto da nam poslovodja kaze da svi mozemo ici doma, da smo zavrsili za taj dan. super pomislim si ja i pitam se di cemo na biru. jedna kafana druga kafana pa u fort. ne da se nisam izmasakrirao nego sam se izmasakrirao. jos smo slali slike poslovodji na viber cisto da mu jos malo dignemo zivce. drugo jutro naravno da smo bili sjebani, odradili smo dan i od onda vise nije bilo kolektivnog odlaska sa posla zbog salata.
5. pijanstva - nije da se bas ponosim time ali skoro svaki dan sam u sebi imao minimalno tri piva, bilo je i dana kad bi se na poslu zapio vise nego subotom vani. nije za hvaliti se ali i to je bio jedna od svijetlih strana, moglo se popiti sve dok se netko ne bi ozlijedio onda bi bila zabrana, pa moze jedna na marendi i malo po malo opet sve po starom. ormar u prostoriji u kojoj sam lakirao mi je uvijek bio pun praznih boca od piva. ponekad mi je bilo neugodno kad bi cistio taj ormar, uredno bi bilo boca za napuniti gajbu piva.

ovime bi zavrsio ovaj dio postova o staroj firmi, znam da ih je bilo podosta ali smatram da je bilo vazno ispricati taj dio price. kao sa sam rekao sa datumima sam slab tako da je moguce da nes nije kronoloski tocno. kod nabrajanja dobrih i losih stvari moguce je i da nisam sve napisao, sjetim li ih se napisati cu a ako vas je volja prolistajte blog ima jos postova o firmi i dogadjajima. pis

Razvod

Part 10.

zadnji post o ovoj temi

prvo da kazem da sam zadnjih mjesec dana otprilike radio taman koliko je trebalo da mi ne sere nitko. iskreno i da su mi srali bilo bi mi svejedno. poslovodja je otisao na godisnji sa kojeg se vise nije vratio pa sami zakljucite sa se tu desilo. kasnije su po firmi kruzile razne price, mozda su neke i bile istinite mozda je sve bilo istina ili nista, ne zelim ulaziti u to. o bivsem poslovodji mogu samo reci da je imao i dobrih i losih strana, bas kao i svi mi.
dan kada smo matteo i ja rekli da odlazimo iz firme, na razgovoru kojeg sam imao sam sa poslovodjom odjednom je novac postao manje vazan odnosno bilo je novaca za povecanje place. nevjerojatno ali istinito nisam prihvatio vecu placu. da pojasnim.
sa se mene konkretno tice istina je da sam htio vecu placu s obzirom sa sam radio u firmi, svatko ko je upoznat sa mojim poslom, mojim obavezama ako bi rekao da nemam argumenata za vecu placu jednostavno nije realan. ja to govorim pa se to cini kao pristrano misljenje ali zapravo nije. stvari koje su mene jebale vise od samog novca su bile slijedece:

1. godisnji odmor - u pravilu smo svi imali pravo na godisnji, u praksi godisnji bis dobio ako bis se unaprijed najavio i pod uslovom da nije neka stiska sa poslom, sa je kod nas bilo gotovo uvijek. godisnji bis dobio kad ne bi bilo posla pa onda zapravo i nisi imao izbora morao si ga koristiti. satnica kad si bio na godisnjem je prvo bila deset kuna po satu, kasnije se to povecalo na cetrnaest kuna. naravno da nitko nije htio koristiti godisnji. ljeti godisnji dobiti bilo je ravno lutriji. sa se mog slucaja tice ja sam bio u jos losijoj situaciji jer sam radio poslove za koje nije bas bilo dobre zamjene. kasnije je tu uskakao matteo za mene pa je bilo lakse. obicno bi dobivali godisnji od tjedan dana ili vise kad bi bili prisiljeni ici na godisnji. da ne ispadne da samo serem o tome moram reci da me poslovodja poslao doma na hladjenje jedno mjesec dana, bio je to period kad mi je bila jebena muka dolaziti na posao, drugi put imao sam mjesec dana godisnjeg kad sam trebao u austriju ici. 
2. bolovanje - ne znam ko se dosjetio te ideje, mozda je neko procitao na internetu, hahahah, uglavnom mogao si biti na bolovanju do tri dana, sve vise od toga vec je bio problem. bolovanje i nisam bas puno koristio, dijelom jer sam bio glup i radio bolestan, mozda sam se nadao da ce neko to primijetiti i nagraditi, dijelom jer sam manje vise uvijek bio zdrav. prehlada tu i tamo nis ozbiljnije. satnica na bolovanju je bila ista kao i na godisnjem cini mi se, ne mogu sa sigurnoscu reci ali u svakom slucaju bila je manja od zakonom propisane.
3. regres - nema
4. bonus za dobro odradjen posao - nema
5. placa - pustimo na stranu sa nisam bio zadovoljan samom placom, ono sa mi je vise smetalo je bila cinjenica da sam na banku dobivao minimalac a ostatak na ruke. znam to svi privatnici rade. jedno vrijeme bio sam prijavljen na 4700 kuna ali to je kratko trajalo i ubrzo sam se vratio na minimalac.vjerojatno taj period kad sam imao vecu prijavljenu placu, vjerojatno je tad bila neka olaksica za poslodavca pa smo mogli imati i vecu placu na banku, nisam siguran pa me nemojte drzati za rijec. 
6. medjuljudski odnosi - davno u proslosti zaposlenici su bili kao jedan, uvijek spremni uskociti jedan za drugog, stajali u obrani jedan za drugog, davno je to bilo. s dolaskom poslovodje, vrijeme kad je sef imao pauzu od firme kako je on sam rekao, medjuljudski odnosi su se poceli mijenjati. oni koji su bili da kazem ljigavi, oni su se uvalili u guzicu i bilo im je super, oni drugi poput mene koji se nisu zeljeli spustiti na tu razinu oni su jeli govna. ni sam se ne mogu sjetiti koliko puta sam se zakacio sa poslovodjom i sefom oko nekih stvari koje sam smatrao nepravednim, djabe kad sam se borio protiv vjetrenjaca. zadnji low point je bio kad su si ljudi medjusobno poceli stavljati kajle. jos jedan od razloga zasto sam birao drustvo i zasto sam vecinu poslova zelio raditi sam.