stanje...sranje...

razgovaram sa frendovima i dogovaramo se oko feste. sve je teklo dobro u pocetku. zatim se jedan frend razbolio,pa je jedan reko da nemoze taj dan. prebacili smo termin za drugi dan,koji je kasnije se ispostavilo da meni ne pase. onda smo rekli da cemo se prilagoditi meni i ici drugi dan. zatim se jos jedan frend razbolio i u pitanje je doslo samo odrzavanje feste. dva dana prije pocelo je ozbiljno planiranje i na papir su pale prve brojke. trenutno je sve islo dobro. dan prije feste bili smo u kaficu i ono poslije zatvaranja ostali smo ispred jos malo se zajebavati. sve u svemu pricali smo nes o festi i nismo dosli do nikakvog konretnog zakljucka. na dan feste ja sam morao odraditi dan i u toku dana dogovorio sam se sa ekipom da idemo svi skupa van. dosao sam doma i kao i obicno otisao malo ubiti oko. ubijao sam ga oko 6 sati. probudila me neka glama i dignuo sam se,dosao u kuhinju i stara mi je predala izvjestaj. dva ili vise puta su me zvali na kucni a oko dvadesetak puta na mobitel. sve u svemu nisam tocno znao kako postupiti. kasnije sam se cuo sa ekipom i sazano da ce se festa ipak odrzati. sa da sad napravim: da odjebem njih ili ekipu sa posla? s jedne strane ovo je bila zadnja festa sa ekipom jer su svi krenuli na faxove,dok sa druge ovo je bio drugi put da svi zajedno izlaimo van. jebiga trebalo je donijeti odluku i donio sam je. ispostavilo se da je bila kriva. odjebao sam ekipu i isao sa kolegama sa posla. bilo je dobro ali svejedno nije onoliko koliko sam ocekivao. mozda je to bilo zbog toga sa sam se navikao sa ekipom provoditi ko da mi je zadnji dan. sjebo sam ih sve. par dana poslije dogovorim se sa frendom da cemo se naci vani. sa mislite sa sam napravio? ponovno sjebo situaciju i nisam se pojavio. poceo sam sjebavati sve oko sebe. sjebano. dan nakom toga dobio sam jednu poruku u kojoj mi je sve bilo napisano od a do z. sa je najbolje svaka rijec je bila istina. pis