ah ti dani...

eeee da. klasicna izjava kad mi neko spomene ovu temu. u pocetku sam bio redovit, ali frend mi je pokazao nes bolje (no homo) pa sam polako poceo stekati. radi se o praksi u srednjoj skoli. nemogu reci za sebe da sam bio nes pun radnog elana ( nisam ni dan danas) pa sam stoga iskoristavao i onu najmanju priliku da ne dodjem na praksu. posebno kad smo se bili preselili u novu radionu. ono hodanje bi mi sa vremena na vrijeme dopizdilo pa bi jednostavno reko ¨jebi ga¨i ostao u gradu. sve je pocelo negdje u drugom srednje kad mi je frend (inace radili smo u istoj firmi) odveo u jednu igraonu. taman negdje oko pojave ps2 u puli. nije mi dugo trebalo da se navucem na novu drogu pa mi je nedolazenje na praksu pocelo biti sastavni dio prakse. kad nebi isao u firmu onda bi brijao po gradu troseci lovu (koje sam onda imao dosta), nekad bi sjeo u bus pa bi otisao do frenda doma (galizana) i tako te stvari. treca godina mi je bila jos sjebanija jer je jedan frend iz zgrade imao iste dane praksu kad i ja. rezultat je bio taj da smo u mjesec dana bar dva puta odjebali posao i isli klosariti po gradu. jednom dok smo tako isli po gradu skoro sam naletio na sefa. bila je to dobra scena: idu dva lika po trotovaru i pricaju. odjednom jedan se skriva u grmlju,a drugi nastavlja hodati i pricati sam sa sobom.
dan bi nam pocinjao otprilike ovako: ja bi bio u gradu i onda bi ga zvao. dogovorili bi se kad ce mo se naci u kaficu na kavi. jebiga ja bi uvijek dosao prvi i onda bi pio kavu nekih sat i po. onda bi doso on pa jos jednu, procitati novine pa djir po gradu. onda obavezno kod marka na partiju tekena. pa opet po gradu. tako sve do tri i po otprilike. takvi dani bi nam iz djepa izbili nekih sto kuna svaki put. kasnije nam to nije bilo dovoljno pa smo se poceli natjecati ko nece dulje doci na praksu. mislim da nismo bili jedno dva tjedna.
jebiga danas toga vise nema pa sa sad mogu samo sa nostalgijom prisjecati. sad shvacam da sam se trebao jos vise zajebavati. eeee da. pis