Normalan radni dan

Sad je vrijeme da se prisjetim ranog dana u kuzini. Svaki dan je bio drugaciji jer nikad nisi znao kakve ce volje biti mirjana. Ponekad bi sve bilo onako super i ne bi bilo presinga ni puno rada, ponekad bi bio pakao u kuhinji i mogao bi reci da bi mi u takvim situacijama bilo draze raditi fizicke poslove ko svaki drugi vojnik.

Dorucak

Obicno bi se oni koji su isli po hranu taj dan budili u pet i po i krenuli u kuhinju po hranu. Ako te zapala smjena da ides po hranu onda bi ti dan bio pomaknut za nekih pola sata mozda malo vise u odnosu na ostale. Oni ostali bi se obicno dogegali (bar u mojem slucaju) do sest, sest i po u kuhinju. Zatim bi se prvo neki od nas najeli (jebacki) pokupivsi ono najbolje sa se moze pokupiti, normalno ipak ti je to jedna od povlastica rada u kuzini. Zatim bi od sest i po do sedam posluzili dorucak te onda popili kavicu,zapalili cigaru, procitali novine (post direktor). Oko sedam i deset bi u kuhinju dosli nasi zapovjednici i onda bi vidjeli na cemu smo (mislim na mirjanu i njezino raspolozenje). Poslije toga slijedilo je ciscenje linije hrane (to je bilo moje zaduzenje), stolova, podova, i svega ostalog sta se mora cistiti poslije svakog obroka.

Rucak

Po rucak je se islo oko jedanaest i po i dolazilo oko dvanaest (ako se ne varam). Normalno da smo i tada (bar neki od njih, ja skoro svaki put) pobrali ¨vrhnje¨ obroka. Mislim da je rucak za zapovjednike bio u dvanaest i po do jedan, a za vojsku od jedan do jedan i po (nisam siguran). Vec sam prije pisao da smo ja i tomica radili na posluzivanju hrane. (na liniju hrane su radila tri covjeka i u praoni sudja isto tri covjeka). Jedan od mojih zadataka koje sam sam sebi natovario na vrat je bilo posluzivanje dva pukovnika koji su vodili vojarnu, nijh i njihove goste ako ih je bilo (ima i tu nekoliko dogadjaja o tome poslije). Jedna od stvari koje smo mi sa posluzivanja (ja, tomica, ljubimir ponekad atila bic bozji) radili a nismo smjeli jest to da smo kad bi se priblizio kraj rucka onda bi mi otisli van zapaliti cigaru i zajebavati se. Normalno da kad je to mirjana vidjela onda bi bilo sranja pa smo kao isli jedan po jedan, ali uvjek smo se tamo nasli u nekom trenutku svas cetvorica. Po zavrsetku rucka ponovo ciscenje linije hrane, praone sudja, spajzice ili kako vec hocete prostorije za kruh, stolova. Onda bi cekali tri sata da zapovjednici otidju doma da se i mi mozemo odmoriti. Svatko od nas je u kuhinji imao svoju poziciju di je spavao. Jebi ga tesko je ne ubiti oko onako popodne poslije rucka, sa ne? Jednom su nas ulovili kako spavamo (i o tome kasnije).

Vecera

Po veceru se islo oko pet i po. Vecera se posluzivala poslije spustanja zastave. Obicno bi veceru onako preko kurca podijelili i samo cekali da svi otidju da zakljucamo kuhinju i pocnemo se zajebavati. Neznam sa se vecere tice to je bilo podijeljeno ponekad bi je odradili tek da je odradimo a ponekad bi to bila zajebancija. Pustali bi muziku u glavnu salu, davali extra porcije i tako bili ljudi. Sve se dosta promijenilo sa vremenom.
Obicno bi sluzbujuci u kuhinji negdje oko devet i po deset ovisno kad bi nam se digo kurac otisao predati kljuceve na portu i onda bi otisli u satniju na odmor koji to nikad nije bio nego zajebancije ( i o tome kasnije). Biti sluzbujuci danas znacilo je da ides po hranu sutra. pis