ubijanje oka

normalno je da onaj ko radi i grijesi, normalno je da onaj ko radi da se umori, normalno je da onaj ko radi da si odmori i ubije oko. e pa nije. danas cemo o ubijanju oka iliti spavanju. svaki dan kad bi sluzbene osobe otisle doma u tri mi bi zakljucali kuhinju i svako na svoje mjesto na pocinak. podsjeca me na ono kad u vrticu djecu stave spavati da tete mogu raditi ono sa tete vec rade dok djeca spavaju. nas cetri ili pet bi isli spavati, rajko bi isao svojim putem (ali on je uvijek bio poseban zato smo ga i drkali cijelo vrijeme), jedan bi sa soferom isao po veceru. sve bi bilo tako dobro, zakljucas se, prvo bi pala neka zajebancija, a onda spavanac. prvo smo spavali u kuhinji, zatim se neko sjetio da bi mogli ici u veliku salu. mislim da je to bio marko koji je nekako otvorio prozor i kasnije sredio nam kljuc (valjda je tako bilo nisam siguran). to je kratko trajalo, mislim na veliku salu, jer kad bi bila neka frka onda bi nam trebalo da izadjemo van pa smo se vratili u kuhinju. jedano popodne moje odmaranje na krevetu slozenog od stolica naglo je prekinuo povik nekog seronje ustajte. prvo sam si pomislio jebem ti mater kretencino, ali onda sam se sjetio ko mi je to reko (nije da je neka faca nego je bio djelatnik i nadredjeni). uslijedia je inspekcija kuhinje koju naravno nismo pocistili pa smo stoga pali. prije nego je odlazio reko je da mu donesemo izvjesca ujutro. sranje, pomislili smo i dogovorili se da ih necemo pisati, ali kako smo bili jako slozna ekipa izbila je svadja oko toga. uglavnom nismo ih pisali nego smo otisli kod tipa i ispricali se, nes u stilu: nece se ponoviti i tako ta sranja. faza ubijanja oka je bila nakratko prekinuta, ali nasli smo si drugu zanimaciju: reli...