pocetak kraja

izmuceno tijelo svakodnevnim opijanjem nije nam predstavljalo nikakav problem da i dalje radimo pizdarije po kuhinji. normalno mirjana nam je srala i otto nam je srao ali znali su i oni koliko je sati stoga se niti nisu pretjerano trudili da nas zauzdaju. jednostavno kuhinja nam je postala neznam, kao posao (barem meni), dodjes ujutro, popijes kavu, popusis cigaru i pripremis dorucak. odmoris pripremis rucak onda opet odmoris i vecera je tu, pocinje zajebancija. jos pocistis malo izmedju obroka i to je to, jebena rutina, postajes robot. nista ti nije tesko, cak sam se priviknuo cistiti liniju i frizidere, a kako sam bio prije napisao nije mi to bas bio omiljen posao. nedugo zatim doslo je vrijeme za smjenu generacija pa smo dobili ¨drugu postavu¨...