Biljeznice na pregled

Da to skolsko doba kako sam samo bio u zabludi kad sam mislio da je bolje na delu, sa ces mlad zbunjen. Uglavnom peti razred sat hrvatskog kod sonje. Bila je neka praksa da se svako toliko pregledavaju biljeznice, ja mislim da je to bilo zbog toga da vide dali pratis na satu. Imali smo dvije biljeznice jednu za knjizevnost i jednu za gramatiku. Jedan dan prozove ona mene da nes odgovaram pred plocom, a ujedno da joj donesem biljeznice. Dodjem ja ispred pocnem nes muljati na njeno pitanje, a ona lagano lista biljeznicu. Zavrsi jednu pa predje na drugu, ja zavrsim odgovaranje, a ona meni dodji malo blize. Dodjem ja tako, a ona laganim potezom ruke potrga sve sa sam napisao do tada. Obje biljeznice. Srecom nismo puno pisali pa nisam ni imao previse za prepisivati. Kaze ona meni od sada ces mi svaki sat donositi biljeznice na pregled. Jos da stvar bude bolja morao sam sjediti u klupi odmah ispred nje da me ima na oku. Kasnije se to pokazalo super ali tad nisam bas tako mislio. Jos sam morao posuditi biljeznicu od ive sesar (mislim da je bila ona) jedne od najboljih ucenica u razredu (da naravno da mi se svidjala) ili je bio neko drugi neznam. Uglavnom prepisivao sam nekih dva dana sve to mozda i tri i donesem ja iduci put biljeznicu i to sam kao da pokazem da se trudim, a ona sve lagano ponovi. Onda sam drugi put pisao polustampano jer sam vidio da ta zenska pise isto polustampano. Pita ona mene si napisao, ja kazem da, ona donesi, ja donesem i sve isto. Ponovo trganje svih papira i jos za desert dobijem corbu pred cijelim razredom. Nije da mi je palo tesko jer sam ih dosta vec dobio. Super pomislim si ja sav trud uzalud. Jebi ga opet sve ispocetka. Pocnem ja pisati, a na drugom satu ona mi da druge dvije biljeznice pa sam morao sve ispocetka. Kasnije je izgleda odustala (mozda je shvatila da nema smisla) i pustila me da pisem polustampano. Stvarno sam se mucio sa pisanjem i da budem iskren neke pute bi nes napisao, a ni bog to nebi uspio desifrirati, isto tako mi je i sad sa stampanim slovima. Pisem ko jebeni doktor sve same krivudave crte po papiru. Izgleda da sam raspisao ruku (valjda se tako kaze) pa mi rukopis izgleda ko da das djetetu da se igra olovkom, da i dan danas neznam neki put sa sam napisao i bude mi neugodno u nekim situacijama. Zivot nis drugo. Moram reci i za sonju (mozda vec i jesam u nekom postu) da koliko god me pilala i koliko god je u to vrijeme nisam volio danas sam sretan zbog toga sa me naucila. Zivjela sonja. Pis


Ps: sasvim sigurno nije me naucila da psujem ko kocijas to sam ipak sam naucio.