Bilo je to par dana prije polaska za karlovac. Skinuo sam gips sa ruke. Nekeko mi je tih par dana u puli proletjelo u wapru. Nisam se ni okrenuo a vec je ostalo nes manje od 24 sata. Taj dan sam spremio sve sa sam imao za spremiti, sve osim sebe. Zadnja stvar je bila sastanak sa jurom (kolega sa posla i razvodnik u bjelovaru). Prije svega puno mi je pomogao jer mi je vratio unutarnji mir kroz svoje price o vojsci. Nasli smo se u kaficu i lagano uz razgovor cugali pivo. Malo po malo i nacugo sam se. Umjesto da sam doma i da spavam ja sam pio pivo i zajebavao se ko da je sutra obican dan. Jos uvijek se sjecam sa mi je reko jure.
¨samo sam htio vidjeti kako izgleda osoba dan prije¨ eto tako nes mi je reko.
Dosao sam doma oko pola jedan. Trebao sam krenuti oko pola sest. Tih par sati je nestalo u hipu i vec sam bio obucen spreman za polazak. Pocelo je oprastanje i to me malo bacilo u bed. Majka ko i svaka druga prolila je par suza,stari mi je stisnuo ruku i zagrlio, brat me prvo odfurao na stanicu pa se onda oprostio...
emo
Pretplati se na:
Objavi komentare (Atom)
Nema komentara:
Objavi komentar