zivac botanicar

u sa sad? da, zivac botanicar. hmm... ne nije botanicar u smoslu zelenog odnosno je ali ne u onom dobrom zelenom. radi se o vremenu kad sam jos bio zelen u tome, ali ipak sam bio zivac pa stoga da ne duljim evo je:

uciona na prizmlju, pune klupe, sonja, zadacnica. otprilike tako nes u crticama. bio je to samo jedan obican dan kod sonje na satu htrvatskog jezika. pisali smo zadacnicu. mislim da nije bilo neke posebne teme, ali mislim i da je da bi je sigurno fulao jer mi to nije bas islo u osnovnoj (srednja je druga prica). svi ¨normalni¨ su pisali neke fejk teme, ali ja, ja ne. zivac ovo ono hardkor ha ha. pocnem ja pisati kako sam svaki dan isao u sumu i odabrao neko mlado stablo, odrezao ga nozem i onda zapalio na vatri. tako pisem ja i sav se onako zagrijem za to pa sam se onako upustio u opisivanju detalja. mislim da si lako mozete zamisliti sa je bilo na slijedecem satu. ulazimo mi u razred, sjedamo, sve ide onako po nekom redu, kad odjednom izvadi ona (sonja) zadacnice i pocne: ivan, matija, maja,.... uglavnom ja sam bio zadnji, secer na kraju. ha pa nisam se bas ugodno osjecao kad mi je pocela pizditi i kad me poslala kod ¨moje prijateljice¨ pedagogice. sama sranja i onak kad je vec proslo vrijeme, misli da sam bio pred kraj, cak sam se i popravio u hrvatskom, neko je nes cistio i procitao moje sranje. kad su mi rekli bas sam se prisjetio i onako old memories su mi dosle, softy staf. bilo je to lijep period zivota, normalno ne za mlade stabljike. pis