Razvod

Part 11.

ovo je zadnji post o toj temi

ozbiljno, ovo je zadnje sa bi zelio reci. u proslom postu sam pricao o stvarima koje su mi pomogle da odem iz firme, mislim da je i red da kazem i par stvari koje su bile dobre:

1. ljudi - napisao sam da su medljuljudski odnosi bili losi i da su si ljudi medjusobno stavljali kajle, sve je to istina. kad bi pricali o pojedincima onda mogu reci da mi je bila cast raditi sa nekim ljudima koji su biti tamo za moje vrijeme. puno ljudi je proslo kroz tu firmu, za neke od njih mogu reci da mi je drago da sam ih upoznao i dijelio dobre i lose trenutke. istina prema nekima sam bio supak, nije mi neka obrana ali jednostavno je to bilo jace od mene. nisam ja andjeo.
2. feste - ok odmah da kazem ne sve, one pred kraj su mi bile i naporne a i ljudi mi bas nisu vise odgovarali. dvolicnost i ta sranja. period dok smo imali kvalitetnu postavu ljudi u firmi, di smo se svi slagali i radili zajedno jednostavno to se moralo preliti na feste i bile su to jedne od najboljih festi i dobra baza za ucvrscivanje medjuljudskih veza.bilo je dobro vidjeti ljude opustene.
3. bozicnica - novac, extra novac. nije da je to bilo nes presudno da bez toga ne bi mogao (jer nije svaku godinu bila bozicnica) ali opet bio je to dobar znak paznje. 
4. salate - mozda je malo cudno ali kad bi bile kolektivne salate to je bilo kado da sudjelujes u monodrami. poslovodja je imao neke svoje fixne ideje koje je htio posto poto primijeniti ali nije mu bas uspijevalo pa bi svako malo cijela firma stala i onda bi bila kolektivna salata. jedno vrijeme smo se cak i natjecali ko ce biti duze u uredu na ispiranju mozga. mislim da je moj rekord bio dva sata. najbolji dio svake salate bio bi (barem meni) tren kad bi poslovodja toliko zabrijao u pricu i jednostavno poceo pricati o sasvim desetoj stvari. onda njegovi pokusaji da proizvede duboki glas su takodjer bili komicni. jedan dan, bila je zima i da ne pusimo u prostoru di svi marendaju a ni da ne budemo vani na hladnoci odlucili smo ici u bravarsku radionu, par dana prije poslovodja je zabranio pusenje u toj radioni. dosao sam iz butige i po starom obicaju sjeo, otvorio pivo i zapalio cigaru. u bravarskoj nas je bilo nekolio i bila je neka lagana zajebancija. odjednom se otvaraju vrata radione, poslovodja, ja sam rekao da se ovdije ne moze pusiti, i ode u marendarnu. nis mi koji smo pusili izasli smo van na buru i nastavili se zajebavati. nije proslo ni pet minuta kad evo ga poslovodja izlazi iz marendarne i govori poslije marende dodjite u ured. aha salata se sprema. dobili smo salatu jer smo pusili unutra, zatim nas je poslao raditi. nisam ni stigao do radnog stola kad nas je davor opet sve zvao u ured cisto da nam poslovodja kaze da svi mozemo ici doma, da smo zavrsili za taj dan. super pomislim si ja i pitam se di cemo na biru. jedna kafana druga kafana pa u fort. ne da se nisam izmasakrirao nego sam se izmasakrirao. jos smo slali slike poslovodji na viber cisto da mu jos malo dignemo zivce. drugo jutro naravno da smo bili sjebani, odradili smo dan i od onda vise nije bilo kolektivnog odlaska sa posla zbog salata.
5. pijanstva - nije da se bas ponosim time ali skoro svaki dan sam u sebi imao minimalno tri piva, bilo je i dana kad bi se na poslu zapio vise nego subotom vani. nije za hvaliti se ali i to je bio jedna od svijetlih strana, moglo se popiti sve dok se netko ne bi ozlijedio onda bi bila zabrana, pa moze jedna na marendi i malo po malo opet sve po starom. ormar u prostoriji u kojoj sam lakirao mi je uvijek bio pun praznih boca od piva. ponekad mi je bilo neugodno kad bi cistio taj ormar, uredno bi bilo boca za napuniti gajbu piva.

ovime bi zavrsio ovaj dio postova o staroj firmi, znam da ih je bilo podosta ali smatram da je bilo vazno ispricati taj dio price. kao sa sam rekao sa datumima sam slab tako da je moguce da nes nije kronoloski tocno. kod nabrajanja dobrih i losih stvari moguce je i da nisam sve napisao, sjetim li ih se napisati cu a ako vas je volja prolistajte blog ima jos postova o firmi i dogadjajima. pis