Roditelji ko roditelji

Pazi sad ovo. Odlucio sam ici u austriju jos u petom mjesecu, dok je sa sabrinom sve bilo ok. Mislim dok smo mi bili ok. Bili smo pricali o tome da se nadjemo i tako posto ona nije htjela doci u pulu ili vinkovce (ima rodbinu tamo) onda sam ja odlucio ici u kufstein. Nes sam bio planirao pa onda to planiranje malo zapustio, u sedmom mjesecu to je bilo to, idem. Razgovarao sam sa njom o tome, pomogla mi je oko nekih detalja i onda je u pulu dosao jan. Izasli smo van jednu vecer, malo popili i tako ja njemu ispricam da idem u kufstein vidjeti sabrinu, a on mene pita ces doci do beca. Sa sam mogao reci? Ne? Naravno da idem u bec, sad je jos i adi tamo tako da ono zajebancija je zagarantirana. Jedan dan na rucku kazem ja roditeljima kad dobijem godisnji idem na pravi godisnji. Pita me mama kako to mislis? Govorim joj ja idem u austriju. Trenutak tisine, a dobro ako imas para za austriju… Poslije toga nisam puno pricao o tome nego se posvetio organizaciji i priznajem malo sam zakasnio (dobra skola za drugi put). Prosli petak govorim ja mami idem na kolodvor kupiti kartu, pita me ona kakvu kartu? Govorim joj kartu za zg, na sa me ona pita pa sa ces u zg-u? Wtf sa me niko ne slusa? Govorim joj iz zagreba idem u bec, a ona mi govori pa kad si nam to mislio reci? Bas sam se osjecao posrano, ko da sam duh u stanu (ok i ja sam tu kriv jer ne pricam dovoljno sa obitelji, to mi je i sabrina rekla). Cudno tata nije nis komentirao sve do petka. Pita on mene di ides? Govorim mu idem u bec kod prijatelja. A lipo govori on. Onda jedan dan pauze i onda opet, a kod koga ides? Ono osjecao sam se ko papagaj, idem kod prijatelja u bec na par dana. A si ga vidio vec? Tata je mislio da sam jana upoznao preko neta posto stalno visim na telefonu ili kompu. Govorim mu ja: da naravno da sam ga vidio, svake godine je tu. Pa di zivi on, njegovo slijedece pitanje. U becu tata. U becu, pa kod koga dolazi tu? Kod svog tate tata, njegov tata zivi tu u nasoj zgradi. Aha. Onda jutros pijem ja kavu na balkonu i govori mi tata: nemojte ici na sumnjiva mjesta, pazi sa radite i cuvaj dokumente. Da tata hocu. Nisam roditelj pa ne mogu reci da shvacam u potpunosti koliko se brinu, ok donekle mogu razumjeti tu mjeru ali ne sve. Znam koliko sam se ja zivcirao kad mi se sabrina nije javljala (ne mogu u detalje o tome) pa recimo da to pomnozim sa nekim x brojem i dobijem njihovu brigu. Mada mislim da i oni dobro znaju da cu raditi sa me volja ipak zivimo skupa i znaju kakav sam doma tako da… Budimo realni zasto im povecavati razinu stresa govoreci im da cu lomiti i ko zna sa sve ne. Barem sam ih postedio informacije da idem u kufstein. Koliko god los bio ipak mislim na roditelje. Pis