Sivilo

Sjedim u kaficu, pusim cigaru i pijem kavu. Gledam ljude oko sebe. Malo sam zastao i osvrnuo se na svoj zivot u zadnje vrijeme. Nije dobro sine. Dani su mi jednolicni. Posao, kuca, posao. Sranje. Padam sve dublje u sivilo a da budem iskren nisam siguran da zelim napraviti ista po tom pitanju. Da, znam da to nije dobro, jednostavno umoran sam. Rekao sam u jednom prijasnjem postu da me put u austriju drzi gore, to je istina, ali opet. Imamo osjecaj da ocekujem previse od tog puta. Bilo bi pametnije da se spustim malo na zemlju i prestanem ocekivati ista. Sa bude biti ce, to je pravi stav oko austrije. Jebena tisina me ubija. Mislim da je to najveci problem trenutno. Da, govorim o sabrini, djevojci koju cu posjetiti za nekih 20ak dana. Dali sam uzbudjen oko toga? Da naravno da jesam. Sa ona misli o tome? Neznam jer ne pricamo vise od par recenica na dan. Sa se toga tice i jedan dan sa njom bi mi bio dovoljan. Ne, ne govorim o sexu, prestao sam razmisljati tako plitko davnih dana. Rijec je o necemu dubljem. Trenutno bi mi samo trebalo malo zivota da ubijem monotoniju u koju sam upao. Rekavsi to mislim da bi se trebao sam trgnuti jer budimo iskreni niko ti nece doci doma i izvuci te van. Pis